ASAP Science se pobrinuo da nam još jednom slikovito i na zabavan način ponudi odgovor na pitanje kako kafa utiče na naš mozak. Kofein je po svojoj strukturi jako sličan adenozinu – hemijskom spoju koji se nakuplja u našem mozgu u budnom stanju. Adenozin se veže uz receptore koji usporavaju moždanu aktivnost, zbog toga smo umorniji što smo duže budni, a nivo tog spoja opada kada sklopimo oči.Kao što je već navedeno, kofein je sličan adenozinu pa se prilikom unosa u naš organizam s njim na neki način takmiči i veže na iste receptore, ali ne osjećamo umor. Zbog prisustva kofeina, adenozin se više ne može nakupljati u značajnijoj količini pa ima i manji učinak na naš organizam. Međutim, ne radi se o dugoročnoj prednosti.
Povećava otkucaje srca i izaziva sreću
Na duge staze mozak reaguje na način da stvara više receptora za adenozin, zbog čega nam logično treba više kafe da bi ostali budni. Ali posljedica može biti i da se čovek osjeća umornije kad prestane piti kafu nego što bi bio da je uopšte nije konzumirao.
Kafa takođe stimuliše i proizvodi adrenalin i dopamin. Zbog toga nam se ubrzavaju otkucaji srca i pobuđuje osećaj sreće. Na sličan način funkcioniše kokain i upravo je to razlog zašto kafa izaziva blagu vrstu zavisnosti. Ipak, na pitanje može li nas prekomerna količina kafe ubiti, odgovor će se svidjeti svim kafopijama. Da bi nas kafa ubila morali bismo popiti čak 70 šoljica odjednom, što nije fizički ni moguće.
Ali, više podataka ipak pogledajte u poučnom videu ASAP Sciencea.